Новинкы • Noviny • News 36/2013

  • Єдна із двох ...

    Так, як в многых містах і селах на цїлім Словеньску, де мають школы, одкрыли ся днесь по лїтнїх вакаціах дверї про школярїв, привiтала дїти Основна школа в Баєрївцях, Сабіновского окресу.
  • Мать дар од Бога

    (К 60. народенинам герця Василя Русиняка з Театру Александра Духновіча в Пряшові.)

    – Здасть ся мі, як бы то было вчера, кідь сьме, як ся гварить, „дерли вєдно ногавіцї“ в школьскых лавках Основной і Середнёй общоосвітнёй школы з україньскым языком навчаня в Пряшові на тогдышнїй Револучній уліцї.
  • Zdokonaľme rusýnsku svitovu platformu

    (Публікуєме в оріґіналї, uverejňujeme v originály)

    Keďže jem nebyv pozvanyj na teperišnij Svitovyj Kongres Rusýniv, jak člen Vyboru pro narodnostny menšyny i etničny skupýny Rady vlady SR, što považuju za nedoceniňa toho vysokoho štatnoho postu, zrjadženoho na pomič narodnostnym menšynam, i nedoceniňa ustretovych snah Urjadu vlady Slovenskoj republýky, zo strany Svitovoj rady Rusýniv, de tajomnýka robýt občan Slovenskoj republýky, predseda Rusýnskoj obrody Slovenska, Vladimir Protývňak, zato svij nazor na Kongres Rusýniv na Ukrajini, vyslovľu teper u svojim prýspevku.
  • O rusýnskim patriotýzmi na Slovensku

    (Публікуєме в оріґіналї, uverejňujeme v originály)

    Už samotna nazva „Svitova federacia ukrajinskych lemkovskych organizacij“ nam naznačuje, že sja jidnat o špekulatývnu politýčnu ukrajinizačnu organizaciju, kotra je zamirjana na politýčnu likvidaciju rusýnkoho narodu, jak samostatnoj etničnoj skupýny v serednij Evropi. Na nehumanne poslaňa toj organizaciji, jasni nam poukazuje špekulatývna manipulacija s pojmom slova „ukrajinskyj“ i pojmom slova „lemkivskyj“. V suvislosti s tyma slovamý sja jidnat o špekulatývnu politýčnu manipulaciju z istorijov rusýnskoho naroda, z rusýnskym kulturnym dedičstvom, z rusýnskov narodnosťov i terýtorijov, kotru obyvajut Rusýny.
  • Реакції на статї Я. Калиняка

    (Публікуєме в оріґіналї, uverejňujeme v originály)

    Матеріали пана Яна Калиняка характерізує їх перше речіня: *«Keďže jem nebyv pozvanyj na teperišnij Svitovyj Kongres Rusýniv, jak člen Vyboru pro narodnostny menšyny i etničny skupýny Rady vlady SR, što považuju za nedoceniňa toho vysokoho štatnoho postu, ...» Вырїшалне і мотівуюче про написаня тотых матеріалов небыл дакотрый із многых горячіх русиньскых проблем але проблема „недооцїненя“ особы пана Яна Калиняка як члена Выбору про національны меншіства етнічны ґрупы при Раді влади СР.
  • Калиняк контра Семанчік

    (Публікуєме в оріґіналї, uverejňujeme v originály)

    Мы, то сут членове выбору про народностны меншыны Рады влады СР, директоры, председа і таёмник ОСРС, русинськы політиці і нашы спозоры. То сут вышшы і мудрішы компетенції, як має председа РОС. Хоч є воленый. В тых шыткых статях ся веную проблематикі с погляду русинского музейництва і етнолоґії, бо то є проблем од 1989 року іші недорішеный. С політичных причін.
  • „Роде наш красный ...“

    Під таков назвов у русиньскім селї Убля, Сниньского окресу, 10. і 11. авґуста 2013 ся одбыв 23. річник културных славностей у тім селї. На роздїл од попереднїх річників теперь были славности іщі святочнїшы, як по минулы рокы, бо были реалізованы з нагоды 670-річа од першого писемного запису о селї.